Dragi Deda Mraze,
došlo vreme da ti pišem. Iznova i iznova, svi mi ti pišemo, I dalje, ovako velika devojčica, verujem u tebe i tvoju družinu u Laponiji. Pa, hej, pišem ti uredno svake godine. Šapnem ti koju reč, dve... Ali, pazi, biće ovo malo drugačije pismo. Možda tako nešto nisi očekivao. Želim samo da ti se zahvalim. Da, hvala ti za ovu neverovatnu godinu. Počela je divno, tako se i završava. Izgleda mi, kao da je bila podeljena na mesece koji su proleteli uz dodatno ubrzanje i oni koji su trajali dugo, zapravo, predugo. Nekad ti je stvarnost razbijena na parčiće, uništavaju je reči, pojmovi, strahovi. Tako sam postala potpuno nova osoba. Klizav i maglovit put ume da bude od januara do decembra. Pogube se čarobna zrnca u nemirnoj zoni putovanja. Izgubiš i sebe da bi se posle ponovo pronašao. Kada ti se dogodi trenutak ''kao da je vreme stalo'' zapravo shvatiš da si ti taj koji se uvek kreće, a vreme valjda stoji. I ono doista stoji. Ukočeno i zajedno zastanemo u izvesnoj ošamućenosti kada je manje lepo i ugodno. Nemilosrdna istina trena. To je najlepši poklon koji sam mogla iskusiti. Da nisam, sada ne bih ovo pisala. Svoju novogodišnju listu želja ispisujem osmehom. Kada dobro sagledaš želje, spoznaš, sa radošću ih pretvoriš u čistu stvarnost. Ne želim ni torbe, cipele, haljine, čak ni šešire. Čaroliju ushićenja ostavljam drugima. Neka je oni osete. Umesto što bi meni pakovao poklon, sedi i odahni. Ili upakuj već nekome drugome šareni poklon sa mašnicom osmeha i posvećenosti. Ljubavi! Iz dana u dan, iz godine u godinu se pitam gde stigoh i šta uradih. A, tu sam gde jesam, Ne znam gde ću biti sutra, ali sam uvek gde bi trebalo da budem. Sa takvim osećajem ispunjenosti, otvorenog srca dočekujem nove ostvarene želje.
veoma zahvalna,
tvoja Nataša
Do sledećeg posta,
Srećna Nova godina!
Volite se, budite u miru, spokojni i nasmejani! :**
Нема коментара:
Постави коментар