05.06.2015.

Aleksandar Milutinovic photography

Zadovoljstvo mi je da sa vama podelim odgovore na koje je Aleksandar rado odgovarao. Aleksandar je umetnik koji tajnu grada Novog Sada zna. Neko ko svakodnevno ulepša dan svima nama koji pratimo njegov rad i koji smo zaljubljeni u njegove prizore na fotografijama koji očaravaju. Čas je na đavi, čas je na keju, već sutra na vrhu neke zgrade čeka pravi trenutak za škljoc škljoc. Kroz njegov objektiv nastaje novosadska bajka kojoj nema kraja. Na trenutke odlutamo, na neka nama draga mesta u gradu, i setimo se uspomena. Kod osoba koje nisu iz Novog Sada uspeva, svojom umetnošću, da izazove ono divno "zaljubljivanje na prvi pogled" u grad.

Drago mi je da je bio raspoložen za blog-druženje, te su tako njegovi odgovori o inspiraciji, idejama, snovima tu.



Reci nam par reči o sebi...

A: Hmmm... Šta reći o sebi da ne bude subjektivno. Novosađanin sam, zaljubljenik u svoj grad gde radim i živim. Studirao sam Poljoprivredni fakultet zaljubljen u fotografiju.

Kada si otkrio da te zanima umetnost fotografisanja?

A: Zaista sam dugo u svetu fotografije, već sa 6 godina sam dobio prvi fotoaparat, ruski Zenit. Dalje sam širio kolekciju na Kieva, Yashicu, Pentaxa... U podrumu zgrade sam sa 9 godina napravio malu fotolaboratoriju u kojoj sam razvijao filmove i izrađivao fotografije.

Kako bi opisao svoj stil? Šta najviše voliš da fotografišeš?

A: Volim sve da fotografišem, međutim svoje radove retko objavljujem jer su događaji privatnog tipa kao što su rođendani, svadbe... Prevazišao sam fazu izlazaka po klubovima i kafićima, a sport ne pratim te sam retko pred tv ekranom, tako da mi prija uveče šetnja po gradu s fotoaparatom. Tako se rodila ideja da fotografišem svoj grad na jedan drugačiji način. Priznajem da je to odličan način za opuštanje i oslobađanje od stresa na kraju radnog dana.



Da li imaš određenu građevinu, ulicu, neki kutak u gradu koji najviše voliš da fotkaš?

A:Volim da fotografišem mostove, đavu, ali omiljenu građevinu nemam. Zanimljivo je to da se interesovanje ljudi po pitanju fotografija Novog Sada uvek vrti oko centra i tvrđave. Ponekad mi je žao što grad nije veći i što nema više kulturno istorijskih spomenika.

Gde pronalaziš inspiraciju, šta je to što te pokreće?

A: Inspiracije mi nikada ne manjka, već vreme. Iz tog razloga nisam sproveo ni 10% ideja i zamisli u delo. Neke fotografije nastaju planski nakon praćenja vremenskih uslova i tačnog perioda dana, odnosno noći. Druge nastaju kada sam u pokretu, dok prolazim gradom a fotoaparat mi je pri ruci.



Koji grad bi voleo da fotkaš 365 dana a nije Novi Sad?

A: Gradove kao što su Rim, Pariz, Prag... Prepuni su kulturno istorijskih spomenika, predivne arhitekture i postoje mnoge mogućnosti pravljenja fantastičnih fotografija.



Pošto je za fotografe bitan objektiv i oprema uopšte, otkri nam koji aparat trenutno koristiš?

A: Koristio sam dugo godina Canon, zatim sam prešao na Nikon iz tehničkih razloga koji su meni veoma bitni u ovom tipu fotografija. Nikon pruža sa senzorima mnogo veći raspon koji u obradi pravi vidniju razliku na fotografiji. Isto tako mi se pokazao kao pouzdaniji po pitanju autofokusa u kritičnim svetlosnim situacijama. Trenutno koristim Nikon D600 koji zadovoljava sve moje potrebe uz adekvatne objektive.



Da li slušaš neku određenu muziku dok sređuješ fotografije?

A: Uglavnom pustim neke rok balade iz '80 - '90tih godina. Lagano sviraju dok ja sređujem fotografije.

Prethodnih dana si sve oduševio kišnim fotografijama, da li možeš da opišeš trenutak dok čekaš blesak munje, kiša pada, grmi?

A: Munje... Nekima su fascinantne takve fotografije a meni su prosto obične. Verovatno sam se zasitio posle određenog vremena fotografisanja nevremena. Tehnički je jako lako napraviti takve fotografije. Vremenom i dužim praćenjem sevanja, lako se predvidi gde će se dogoditi udar munje. Bilo je i rizičnih situacija, kada je munja udarila 20m od mene i srušila me jer sam bio nepažljiv, ali tako se uče lekcije. Jedino što mi smeta je vetar jer nanese kapljice kiše na objektiv, pa kad uhvatim dobar momenat, fotografija bude neupotrebljiva, iako brišem staklo konstantno.



Šta je za tebe paketić predaha?

A: Idealan predah za mene predstavlja kada sam na vrhu zgrade odakle se prostire fantastičan pogled. Sumrak nad gradom, mir, tišina. Osećaj nirvane. Često ga kvare radoznali predsednici kućnih saveta koji me prate u stopu, da ne bi nastala neka šteta, da slučajno ne padnem i slično. (smeh)



Znam da fotkaš i venčanja, da li si do sada imao neke posebno izražene želje od strane mladenaca?

A: Što se tiče prohteva i zahteva bilo je zaista raznih situacija i momenata. Kako je to njihov najvažniji trenutak u životu, ja sam tu da njihove želje pretvorim u stvarnost i da budu zadovoljni.



                                          Hvala veliko Aleksandre, što si odgovorio na pitanja.

                                 Nadam se da ste uživali u malo drugačijem postu i fotografijama.

                                                                 Do sledećeg posta,
                                                                   
                                                              ljubav iz Novog Sada,

                                                                         Nataša :)






  

2 коментара: