09.01.2013.

9. Januar

9. januar! Volim taj datum. Moj je! Mama je odlučila pre, hmmm, nekoliko godina da to bude moj dan, ili ja, ili već Neko. Uglavnom je moj. I uvek će i biti. Bila sam omiljena devojčica u porodici. Jer sam tada bila prva i jedina. I sada sam devojčica za nekoga, za opet nekog drugog nisam, ali mamina i tatina zauvek ću biti. Onda sam malo porasla, pa su mi svi pričali priče. Samo tako sam bila mirna i slušala. Smenjivali su se mama, tata, baka, deka, tetka, ko god je stigao. I danas mi pričaju razne priče, doduše malo drugačije, a ja ih opet slušam. Bila mala Taata, tako sam sebe zvala. I niko nije mogao da me ubedi da kažem bar, Nata. Ne. Taata! Sa dugosilaznim a. I volela sam da provodim vreme napolju, u parku sa cvećem i tatom. Tada sam bila najbolja i najlepša. Kosa je sijala, haljinica lepršala, klompice lupkale. Njegovo Sunce! E, to sam ostala i danas. I  jedina briga je bila barbika koju ću dobiti i čokoladicu koju ću pojesti. Danas je malkice drugačije. Barbike sam prevazišla, čokoladice nisam. I Nataša sam! I to ona koja Voli, živi sadašnjost, trudi se da se ne zanosi budućnošću i ne žali za prošlošću. Uživam u osmesima, zagrljajima, dragim ljudima koji su pored mene, putovanjima, cipelicama i torbama, razumete me, znam. Ljubav ispisujem sa veliko Lj, to me je Ivana davno naučila, hvala joj na tome. Želim, mislim, sanjam, pričam, tugujem, brinem, idealizujem, stvaram, smejem se, pevam, radujem se... Živim svoj život! :))
                                                                                                                    Nataša


    Ne može se dati ono što se ne poseduje. Da bismo dali Ljubav, moramo posedovati Ljubav! Leo Baskalja

  

1 коментар: