Ćao more, ćao

Kako sam ja ovih dana svugde, samo ne gde mi je mesto, sa knjigama, skriptama, i bilansima, ovaj post je rezultirao upavo ovako. Beg veliki. I sve mi je preče, verujte, u stanju sam 100 puta da brišem prašinu na dan a, ne jel'te jednom, mami prosto nije jasno koliko sam samo vredna, jedem i kada treba i kada ne treba, ne smem dalje ni da nastavim niz... Te, tako idem, najlakse je otići, to znamo svi. A, gde ću nego na more, pa, još kod nje.

 Slike su delo meni vrlo drage osobe, koja mi mnogo znači u životu . Ona od 365 dana u godini, 200 provodi na moru. Ne mogu ni da zamislim kako to zapravo izgleda, ali sjajno zvuči. I tako je došla na ideju, da ovekoveči svaki put kada stigne, neki divan trenutak, u raznim primorskim gradovima. Svi su joj na dohvat ruke, pa joj ne pada teško. Još malo, pa će i one dane što su vezani za ovde, pretočiti u morske. Ali, kada dođe vreme za to, mislićemo tada kako i šta. Trenutno je tu. Muku muči kao i ja. Prevazićićemo nas dve to, samo još malo da izdržimo i pobedimo sve finansijske izveštaje, berze, naloge i profesore, naravno. Bez njih ništa.

Sada sličice za vas ( u pitanju su mesta na Jadranskom primorju, Slovenija, Italija, Hrvatska). 

Nas dve ćemo samo malo da prošvrljamo gradom, i neke limunadice nas čekaju (bez podrške knjiga, naravno) a, kada se vratimo, učimo, obećavamooo!! :))) 

                                                                 

Do sledećeg posta, šaljem Vam ljubav <3

Photo: my D