It's time for coffee

Novi post, novo ispijanje kafe. Ovaj put razgovaram sa divnom Barbarom, profesoricom likovne umetnosti. Jedna prava i čista umetnička duša, koju inspiriše ljubav. I to ona najvažnija i najdivnija, životna. Upravo ju je i ljubav dovela u divan grad Novi Sad. Da, da, more, obalu i Split je zamenila za poglede na Petrovaradinsku tvrđavu. Uživajte u nastavku razgovora i slobodno možete zamisliti kako smo razgovor započele uz jutarnju kafu na obali mora, a završile na sunčanoj strani đave.

Odmah na početku te pitam kako je živeti u Novom Sadu?

U Novi Sad sam došla zbog ljubavi, pa mi promjena ambijenta nije teško pala. Pošto još uvijek živim na relaciji Split – Novi Sad ne mogu reći ni da sam se u potpunosti odrekla života na moru. Ono što me ugodno iznenadilo je to što Split i Novi Sad imaju više zajedničkog nego što bi se na prvi pogled moglo reći, a to je prvenstveno sporiji ritam života i opušteni mentalitet ljudi. Novosađani su ljubazni, srdačni i susretljivi i tu se osjećam kao kod kuće. Šetnje po Štrandu i Fruškoj gori su izvrsna alternativa šetnji na Marjanu i Bačvicama. Kad sam u Splitu, nadoknadim ono što mi najviše nedostaje, a to su druženje sa starim prijateljima i obitelji, kao i odlazak na subotnju kavu negdje uz more.

Profesorica si likovne umetnosti, trenutno pripremaš doktorat, predaješ na Akademiji, kako zapravo izgleda tvoj radni dan?

Najviše uživam u podučavanju i pripremama za nastavu, ali dio posla odrađujem od kuće i donekle mogu sebi rasporediti vrijeme. Često su mi prioriteti obiteljske obaveze pa se dogodi da radim i pišem kasno navečer ili vikendom, tako da ne mogu reći da imam neku posebnu dnevnu rutinu i fiksno radno vrijeme. Uz to se, zbog posla, moram baviti i znanstvenim radom i istraživanjima pa mi, nažalost, ne ostaje puno slobodnog vremena za hobi i zanimacije.

 Da li možeš izdvojiti omiljenu epohu umetnosti i/ili umetnika?

Kao profesorici umjetnosti, teško je izdvojiti jednog umjetnika ili epohu, odnosno jedno određeno stilsko razdoblje. Jako volim apstraktnu umjetnost i modernizam, pa ako bih morala izdvojiti jednog umjetnika, to bi bio Mark Rothko. Što se tiče figurativne umjetnosti, fasciniraju me djela starih majstora renesanse i baroka, ali moja romantična strana je nekako naklonjena umjetnosti 19.stoljeća, posebno slikarstvu prerafaelita. Obožavam Millaisovu Opheliu i Lady of Shalott J.W. Waterhousea.

U slobodno vreme voliš slikati, imala sam prilike videti neke tvoje divne radove, da li bi izdvojila neki rad i zašto?

Česta su mi preokupacija emocije koje prikazujem kroz motive ljudskih figura, ali na ekspresivan način uz natruhe apstrakcije. Možda bih izdvojila sliku ''Ljubav'' koja mi je posebno draga zbog same tematike i atmosfere kojom odiše stoga se nalazi iznad mog kreveta. Također, neke slike koje jako volim sam poklonila dragim i bliskim prijateljima, kao primjerice Melankoliju (Melancholy) i Malu gospođicu (La petitemademoiselle). Nekako se bolje osjećam kad znam da su moje omiljene slike kod ljudi koje poznajem i koji ih znaju cijeniti. 

Da li slušaš određenu muziku dok radiš i ako da koju, ili je tišina ipak tvoj izbor?

Gotovo uvijek slušam muziku i moram priznati da mi uz rad najviše odgovara jazz, odnosno bossa nova, iako imam širok dijapazon omiljene muzike, dok za opuštanje više volim nekakvu new age muziku, budističke mantre ili klasične kompozicije. Moj muž svira perkusije i bubnjeve, pa često s putovanja donosimo različite instrumente. Ponekad, u slobodno vrijeme zajedno malo sviramo onako za svoju dušu.

Šta te najviše inspiriše? 

Ljubav. Zapravo me inspiriraju ljudi koji šire ljubav, koji inspiriraju druge i koji ovaj svijet žele učiniti boljim mjestom, odnosno ljudi koji se trude biti najbolja verzija sebe u svim okolnostima, čak i onim najtežima. Posebno me inspiriraju žene koje su svoje živote posvetile pomaganju drugim ženama.

Poseduješ neobičan luster ljubičaste boje, i ne čudi me, ipak si umetnička duša, ali priča o njemu me zanima, kako je dospeo u tvoje ruke?

Dok sam studirala u Ljubljani na poslijediplomskom studiju, svaki put kad bih šetala gradom, prošla bih kraj jednog divnog dućana s dizajnerskim namještajem i rasvjetom. Godinama sam gledala kroz izlog taj luster kojeg sad imam u kuhinji, ali se nisam usudila ući i pitati za cijenu jer sam tad bila samo honorarac, a i nisam mogla ni zamisliti da ću jednom imati svoj stan. Kad sam se konačno preselila, morala sam jednostavno kupiti taj luster i na moje veliko razočarenje, shvatila sam da je načinjen od papira. Srećom, vidjela sam da je MidsummerLight luster nizozemskog dizajnera Torda Boontjea vodootporan i impregniran, pa ne skuplja prašinu tako da i dan danas nakon 8 godina izgleda kao nov. Naravno, luster su imali u nekoliko različitih boja, ali ja sam odabrala ljubičastu koja spada u moje omiljene boje.

Takođe, znam da obožavaš kuvati, otkri nam omiljeno jelo koje voliš pripremati, začin, neku tvoju kulinarsku tajnu i odakle uopšte ljubav prema kuvanju?

Pošto sam s petnaestak godina odlučila postati vegetarijanka i nisam odmah naišla na razumijevanje mojih ukućana, morala sam sama sebi kuhati. Srećom, već sam ranije, pomagajući baki pri kuhanju i pravljenju kolača, shvatila da to jako volim. Kuhanje mi ne pada teško jer je kreativno poput slikanja; raduje me stvaranje kompozicija i slaganje različitih boja i ukusa. Obožavam isprobavati neka nova jela i moji su favoriti veganske verzije talijanskih, meksičkih i indijskih jela. Naravno, od nekih konvencionalnih jela, omiljene su mi lazanje s povrćem. Također, volim fuziju mediteranske kuhinje sa egzotičnim ukusima. Od začina najviše koristim dimljenu papriku, korijander i kurkumu, kao i začinsko bilje poput bosiljka, ružmarina i majčine dušice.

Grad tvojih snova, gde je spoj umetnosti i života po tvom ukusu? 

Ranije su moje želje bili gradovi puni poznatih muzeja i galerija poput Firenze, Madrida, Beča ili Londona, ali sad bi radije živjela u manjem i gradu poput Oxforda koji ima predivnu okolicu i jednu od najstarijih univerzitetskih biblioteka. Kad budem starija, mogu se zamisliti u nekom malom mirnom mjestu uz more ili jezero.

Šta je za tebe paketić predaha?  

Šetnja uz Bledsko jezero, popodnevna kava u vrtu i zanimljiva knjiga ili razgovor...

Šta je sledeće što planiraš da radiš i hoćeš otkriti šta je ono što priželjkuješ da se ostvari?

Iako volim svoj posao i dosta me zaokuplja, rado bih se posvetila više pisanju, koje nije vezano uz znanstveni rad, nego onako za sebe. Također bi voljela završiti neki tečaj fotografije kojom se zasad bavim amaterski i pozabaviti se konačno mojim blogom VegeTerrianDelight s veganskim i vegetarijanskim receptima.

Photos: Barbara Gaj Ristić

Draga Barbara,

hvala veliko na izdvojenom vremenu i divnim odgovorima.

Želim ti ostvarenje svih želja i snova. 

Zadovoljstvo je poznavati te.  ♡  

Do sledećeg posta,

šaljem ljubav.

Nataša

BALMAIN F/W 2018-2019

Paris, oh, da, Paris. Uvek će biti oh, da Paris.
Nedelja mode, nedelja užurbanog hoda i odlazak sa revije na reviju.
Favorit ovog puta definitivno Balmain.
Olivier nikad bolji i najnovija kolekcija je vredna svake pažnje.
Uspeo je uklopiti glamur, šljokice i visoke čizme i najobičniji, kao i svakodnevni outfit sa pocepanim farkama i džemperima.
Favoriti su tu. Krećemo odmah sa glamurom i presijavanjem metalnog sjaja.

Naraaaavno da sam izdvojila posebno p.l.a.v.u boju. To se kod mene podrazumeva odavno. (oni koji duže prate znaju moju ogromnu ljubav prema plavoj boji)

Stižemo i do svakodnevnih kombinacija iz nove kolekcije.
Da li je potrebno reći da bih sve ovo nosila svaki dan?! :)

Do sledećeg posta,

sijajte Balmain sjajem,

Nataša

Gric po gric - Biogric

Zimski i ledeni dani su u punoj snazi. Mart kuca na vratima i svi jedva čekamo proleće.
Dok proleće ne stigne uživamo u zimskim trenucima.
Sneg, led i vetar su naši pratioci već peti dan. Zato biramo toplo, ušuškano i mirišljavo.
Toplina kuće i idilična atmosfera. Miris cimeta se širi, čaj na stolu i omiljeni keksići.
Zalihe pripremljene. Zalogaje ne brojimo. Otkrivam vam čaroliju.

Rekoh lepo da zalogaje ne brojimo i stvarno nema razloga za brigu. Nema saharoze i konzervansa, a integralno brašno je sastavni deo proizvoda. Samo se prepustimo svežim, ukusnim keksićima. Pustimo opuštenu muziku, leškarimo u krevetu ceo dan i jednostavno uživamo.
Idilu posmatramo kroz prozor. Tako stignemo u nekom delu dana i do seckanja voća, mene ako pitate narandža u kombinaciji sa limunom i to u ogromnim količanama je must have zimski trenutak. Uz đumbir kombinacija postaje pun pogodak.  ♡

Međutim, kako dan da prođe bez (malo) čokolade, kako? Ma, sve je u redu. Može i čokolada. Zamišljate kako se kockica čokolade topi uz gric biskvita? Slobodno. Čim probate, javite utiske.

Vikend je pred nama.
Neka bude divan i ukusan. Izaberite svoju omiljenu kombinaciju i uživajte.
Smejte se i volite.
♡

Do sledećeg posta, 

šaljem ljubav,

 Nataša 

Photos by:Biobella tim

Možete ih pratiti na Instagram profilu, a takođe možete čitati Magazin novosti i pronaći razne zanimljive recepte.   

La Dolce Vita

Ta melodija. 
Zvuk violine. 
U tom gradu, prepunom ljudi. 
Evropa. Svet. 
Stvarnost. 
Osluškujem.
Prepoznajem.
Vivaldi.
Ljubav u vazduhu.
Gledam nebo.
Magija plavog.
Sedim na stepenicama.
I zamrzavam trenutak.
U glavi, u mislima.
Nastupa harmonija.
I traje.
Ne, ovo je nestvarno.
Ovo je deo nekog romana.
I to onaj deo gde je sve moguće.
Nestvarna stvarnost je.
Vidljiva okom, opipljiva dušom.
Dodirom. Rukom.
Suton vredan pamćenja.
Allegro Maestoso.
La Dolce Vita.

                                                       

S ljubavlju,

Nataša                

Winter Shopping List

Zima samo što nije.
Nova sezona je na pomolu.

Jakne, čizme, džemperi, kape, šalovi, rukavice... 

I tako sloj po sloj. Kao pahulja po pahulja snega. 

Dakle, vreme je za zimsku kupovinu.

Da se obezbedimo.

Da se utoplimo.

Danima već gledam pristigle zimske kolekcije. 

Tražim, dodajem, brišem, pišem novi spisak. 

Prva na spisku je jakna.

Odavno zamišljena. Da ne kažem izmaštana.

Tačno znam kakvu želim. 

Jer ipak, zima je to. A, zima zna da se oduži.

Što znači da ćemo se dugo družiti.

Zato želim baš tu jaknu.

Sa krznom, sa kapuljačom.

I zato skrolujem, vrtim se po net krugu.

Kuckam, brišem, i uporno tražim.

Selektujem.

I nađem. 

Evo je. 

Upoređujem.

Dizajn.

Boju.

Kroj.

Do najsitnijih detalja.

Gledam ponovo sve.

I odlučujem.

Kupujem.
Baš tu.

Smeškam se jer sam našla ono što sam tražila.

Najbitnija stavka sa zimskog spiska je rešena.
Zima može početi.

Sezona ušuškanosti i topline ➡ on. 

Do sledećeg posta,

ušuškajte se u omiljenu jaknu.

Nataša

It's time for coffee

Novi post, novo godišnje doba i vreme je za novine na blogu. 

Zajedno upoznajemo zanimljive ljude koji otkrivaju deo njihovog života. 

U ovom postu mi je ogromno zadovoljstvo što razgovaram sa Jovanom, blog My Sweet Mundo.
Jovana svakodnevno pravi sjajne poslastice, šejkove, keksiće i pravi je sagovornik na temu čokolada, sladoleda i kolača. I putovanja. Da, zvanično je putopisac i neko ko uživa u hrani. Pored svega toga, ona živi u čarobnoj Barseloni već nekoliko godina. Kako uživa u zavodljivom gradu i gricka čokoladu, negde pod palmom na sredini La Rambla ulice, odmah na početku je pitam kako je živeti u prelepoj Barseloni?

J: Prvo po čemu možeš prepoznati nekoga ko duže živi u Barseloni od turiste ili onoga ko se tek doselio je upravo po tome da li izbegavaju Ramblu ili ne. J Iskreno, ne pamtim kada sam poslednji put prošetala Ramblom jer zaista izbegavam centar grada koji je prepun turista. Da budem iskrena čak provedem i nekoliko meseci i ne odem na plažu o kojoj sam nekada toliko maštala. Kada radite po ceo dan, nemate vremena za šetnju ili trčanje po plaži, sem ako ne živite tik pored nje i ja često i zaboravim da je ovaj grad uopšte ima. Naravno, ne mogu da poreknem da me svaki put ostavi bez daha plavetnilo mora i pogled na grad i tek tada shvatim koliko sam srećna što ovde živim. Grad zaista obiluje mnoštvom turističkih atrakcija, divnim restoranima sa baštama u kojima možete uživati cele godine, brojnim diskotekama, prelepim mestima na moru koja se nalaze na svega pola sata od grada kao i ski stazama koja su opet relativno blizu. Dakle, slobodno mogu reći da je ovo jedan od idealnijih gradova za život u Evropi. Ono što nije toliko idealno je što je sve previše okrenuto turizmu i što se, iz godine u godinu, sve više otežava život lokalnom stanovništvu i grad sve više teži tome da postane preskup kao Pariz.

Kako si došla do ideje da pokreneš blog i kako je izgledalo sve na početku?

J: Uh, ideja da pokrenem blog već postoji duže vreme. Pre bloga My Sweet Mundo, u okviru mastera koji sam radila ovde, moja grupa je imala zajednički blog o putovanjima pod nazivom Travel Pills, tako da sam otprilike znala kako sve to funkcioniše. Problem je što zbog posla i obaveza, nikako nisam stizala da se posvetim sopstvenom blogu, tako da je pravi trenutak došao tek prošle godine. Onda je inspiracija sama došla, tada sam i malo više putovala pa su se ideje za postove same nizale. Što se recepata tiče i to je nekako krenulo samo, s tim što sam morala mnogo toga da naučim o fotografisanju hrane i editovanju fotografija. Ono što svi prvo primete na blogu su fotografije, tako da one moraju biti što bolje.

Pratim tvoje divne recepte i rekla bih da obožavaš čokoladu. Primetila sam da katkad pripremaš zdravu, domaću verziju čokolade, pa me zanima da li je čokolada bitan sastojak u tvojim receptima, uopšte u životu?

J: O da, čokolada je jedan od najvažnijih sastojaka mojih recepata, kao i mog života. Baš iz razloga što je toliko volim, počela sam da tražim zdravije opcije jer nije bilo šanse da je se odreknem J A, veruj mi, nekada sam mogla da pojedem skoro celu čokoladu od 300 grama, što nikako nije zdravo. J

Šta najviše voliš da praviš od poslastica i hoćeš nam otkriti omiljeni kolač/tortu?

J: Čini mi se da najčešće pravim domaću Nutelu i čokoladu jer su izuzetno jednostavne i brze, bukvalno uvek imam nešto slatko u frižideru. Za užinu na poslu obično pripremam neke štanglice ili energetske bombice, a omiljena torta mi je jedna za koju još uvek nisam objavila recept, a napravila sam je po uzoru na Snikers tortu koju sam nedavno probala u Amsterdamu.

Odlučila si da sve što napraviš podeliš sa ljudima koji prate tvoj blog. Koliko ti je vremena potrebno za jedan post?

J: Oduvek sam volela da pišem, a pošto vrlo često pripremam slatkiše, odlučila sam da oni budu bitan deo mog bloga, baš kao što su neizostavan deo mog života. A, ukoliko mogu nekome da pomognem da se zdravije hrani, nema veće satisfakcije za mene. Što se tiče postova, provodim zaista dosta vremena pripremajući ih. Sama priprema nije ni komplikovana ni duga, ali u poslednje vreme sam odlučila da uz svaki recept dodam i video recept tako da svaki slatkiš uključuje snimanje svakog koraka, editovanje videa, fotografisanje, obradu fotografija i naravno prevod na engleski i španski. Što se putopisa tiče, tu je takođe potrebno obraditi fotografije, izabrati one najbolje, obično su ti tekstovi  mnogo duži i zahtevaju da neke podatke proveravam na internetu pre nego što ih podelim sa čitaocima. Ali, ja zaista uživam u svemu tome tako da mi ništa od toga nije teško.

Uzgred, prvu sledeću poslasticu sa tvog bloga koju ću praviti je italijanski tiramisu. No, zanima me kakav je veganski tiramisu jer znam da si probala?

J: Probala sam veganski tiramisu u veganskom restoranu i nikako mi se nije dopao zbog ogromne količine belog šećera koji ja ne koristim, a probala sam da  napravimi sopstvenu verziju ovog kolača. Postoji nebrojeno mnogo recepata za italijanski tiramisu, a ja sam pokušala da napravim nešto što će ličiti na klasičan italijanski kolač a opet imati neki svoj šmek. I zaista ga obožavam.

Kad smo već kod Italije, utisci iz Rima?

J: Rim je neverovatan grad, poseban i neponovljiv, poseduje taj italijanski šarm. Na svakom koraku se susrećete sa ostacima starog Rima i, bez obzira na sve što sam ikada čitala ili u školi učila o Rimu,i dan danas mi je teško da poverujem da je taj grad pre dve hiljade godina imao preko milion stanovnika. Moram da spomenem da svi koji planiraju da posete Rim obavezno posete rimski Forum i Koloseum, to je zaista poseban doživljaj. Ali, s druge strane, mislim da je turistička poseta Rimu sasvim dovoljna jer smatram da je život tamo užasno haotičan i naporan.

Iz Rima skoknimo do Lisabona. Naravno, čuveni tramvaj broj 28 je jedan od simbola  grada. Opiši nam kako je izgledala tvoja vožnja i razgledanje grada.

J: Lisabon je opet nešto potpuno drugačije. Dolazim iz Srbije u kojoj, budimo iskreni, gradovi nisu nešto posebno uređeni, svako malo čujemo da je sa neke zgrade otpala fasada, ali, uprkos svemu tome, stanje u kome se Lisabon trenutno nalazi ne znam kako bih opisala. Nekada neverovatno bogat grad danas je prepušten kiši i vetru jer je, rekli su mi ljudi iz Lisabona, protiv zakona srušiti te zgrade i onda ih ostavljaju da se same sruše kako bi mogli da na njihovom mestu grade druge. Što se tramvaja broj 28 tiče, u pitanju su jako simpatični tramvaji koji su saobraćali gradom dvadesetih godina prošlog veka. E sada, očekujete da će pored njih postojati na istoj liniji i malo veći i prostraniji tramvaji, ali ne. Tako da sama vožnja postaje malo mučna zbog nenormalne količine turista koji se guraju da uđu i bukvalno morate ući na prvoj stanici ukoliko uopšte želite da uđete. Naravno, lokalcima koji tu žive i moraju da koriste gradski prevoz je potpuno nemoguće da ih koriste iz prostog razloga što oni primaju otprilike 30 ljudi, a u svakom trenutku toliko se ljudi nađe na stanici. Nažalost, to je problem svih, ne tako uređenih i organizovanih zemalja, u kojima se poslednjih godina turizam toliko razvio, a one nisu potpuno spremne da se sa tim izbore. Uglavnom, ja i dan danas ne znam da kažem da li mi se Lisabon dopao ili ne, baš zbog tolikog kontrasta između nekadašnjeg bogatstva i siromaštva, ali definitivno smatram da ga treba posetiti makar jednom u životu i da je utisak koji ostavlja na posetioce izuzetno jak.

Bliži se leto, svi razmilšljamo o moru, o nekom dalekom ostrvu. Ne mogu da izostavim pitanje o Santoriniju. Kako je bilo?

J: Santorini je raj, najprostije rečeno. Postoji neka specijalna energija koju osetiš kada sa litice gledaš ka moru, zaista je teško objasniti taj mir koji u tom trenutku osetiš. Naravno, mnogi ljudi zamišljaju Santorini upravo kao sa razglednice, ali on je mnogo više od toga. Nažalost, Santorini je mnogo okrenut turizmu pa je, na primer, najpoznatije mesto, Oia, čiji je zalazak sunca čist marketing, toliko pretrpano turistima kad dođe vreme za zalazak, da bukvalno ljudi tamo stižu samo da bi videli taj zalazak, a ne da obiđu samo mesto. I onda imate sliku ljudi poređanih duž ivice litice koji tu stoje i po dva sata čekajući da sunce zađe, a po zalasku tapšu. Deluje neverovatno ali je tako. Definitivno ga smatram jednim od najčarobnijih mesta koje sam ikada posetila, naročito mesto po imenu Imerovigli u koje turisti toliko ne zalaze jer tu gotovo da nema kafića i restorana već se sastoji samo iz hotela pa je samim tim mnogo mirnije. Tu možete uživati u svoj toj lepoti.

Da li imaš sledeći grad gde bi volela da živiš i destinaciju koja je prva na spisku želja da posetiš?

J: Upravo razmišljam koji će biti sledeći grad u kome ću živeti, heheh.
Amsterdam me je oduševio i čini mi se da bi mi on baš prijao u nekoj bližoj budućnosti…
Imam toliko stvari na spisku želja, da ne znam odakle bih počela. Nekako kao sledeća destinacija nameće mi se Francuska, volela bih da posetim Nim, Avinjoni Monpelje i Cinqueterre u Italiji. Ovo bi bile sledeće destinacije zbog toga što su bliže Španiji, ali definitivno razmišljam i o nekim daljim destinacijama kada za to dođe trenutak.

Za sve one koji vole da putuju, da li imaš neke preporuke kako što jednostavnije&jeftinije da odu ne željene destinacije? 

J: To je ono pitanje koje nas sve muči, kako putovati što jeftinije. Rekla bih da je trenutno najbolji trenutak da se negde otputuje jer ima toliko jeftinih letova na sve strane, prosto ne mogu da verujem da je moguće kupiti kartu za tako malo novaca. Naročito mi se čini da u Srbiji sada postoji puno agencija koje nude aranžmane za relativno malo novaca što ovde, na primer, ne postoji. Ryaniar je počeo da leti iz Niša i zaista ima neverovatno jeftine karte koje definitivno treba iskoristiti. Iskreno, ja nisam našla jeftinije ocpije za putovanje od onih koje nude neke naše agencije, ali kao student sam provodila leta učestvujući na međunarodnim volonterskim kampovima preko Mladih istraživača Srbije koji vam nude smeštaj i hranu, a na vama je da platite samo put. Provela sam godinu dana u Francuskoj radeći projekat u okviru Evropskog Volonterskog Servisa koji se takođe može naći na sajtu Mladih istraživača. Takođe, postoje opcije besplatnog smeštaja poput Couch Surfinga koji ja lično nisam koristila, ali znam ljude koji jesu i koji su imali potpuno pozitivna iskustva. Najčešće smeštaj tražim na Airbnb-ju ili Bookingu, a najpovoljnije karte gledam preko Sky Scanner-a ili često sama kombinujem preko različitih aviokompanija. 

I za kraj našeg razgovora, šta je za tebe paketić predaha?

J: Paketić predaha je za mene neplanirani odlazak na putovanje, dobra knjiga koju ne ispuštam iz ruku dok je ne završim i neki slatkiš u kome uživam uz šolju kafe i dobru muziku.

All photos: Jovana Kostić

Hvala najlepše Jovani na izdvojenom vremenu i odgovorima. 

Nadam se da ste uživali i da ste se zasladili dok ste čitali.

I odlutali negde, bar na tren. 

Do sledećeg posta i nove inspirativne priče,
ljubav vam šaljem.

Nataša

London Fashion Week 2017 - Burberry Collection

Još jedan potpuno modni post i novosti su tu.

Ovaj put iz Londona, a u pitanju je nova Burberry kolekcija.
Odlična igra krojevima, materijalima i bojama.

Mantili, kaputi, pantalone, džemperi i sve ono što se smenjuje svakog dana kod svih modnih ljubitelja.

Izgleda da se modna industrija sve više okreće street style sceni i sva pažnja je upravo usmerena njoj. 

                                                                    f.a.v.o.r.i.t.e 1 ✔

    
                                                                      f.a.v.o.r.i.t.e 2 ✔                                                             

                                                                   f.a.v.o.r.i.t.e 3 ✔

 Do sledećeg posta,

  veliki & modni pozdrav. 

♡  ♡  ♡ 

S ljubavlju,

Nataša