Paketić predaha: март 2017

Novi post, novo godišnje doba i vreme je za novine na blogu.

Zajedno upoznajemo zanimljive ljude koji otkrivaju deo njihovog života.

U ovom postu mi je ogromno zadovoljstvo što razgovaram sa Jovanom, blog My Sweet Mundo.
Jovana svakodnevno pravi sjajne poslastice, šejkove, keksiće i pravi je sagovornik na temu čokolada, sladoleda i kolača. I putovanja. Da, zvanično je putopisac i neko ko uživa u hrani. Pored svega toga, ona živi u čarobnoj Barseloni već nekoliko godina. Kako uživa u zavodljivom gradu i gricka čokoladu, negde pod palmom na sredini La Rambla ulice, odmah na početku je pitam kako je živeti u prelepoj Barseloni?

J: Prvo po čemu možeš prepoznati nekoga ko duže živi u Barseloni od turiste ili onoga ko se tek doselio je upravo po tome da li izbegavaju Ramblu ili ne. J Iskreno, ne pamtim kada sam poslednji put prošetala Ramblom jer zaista izbegavam centar grada koji je prepun turista. Da budem iskrena čak provedem i nekoliko meseci i ne odem na plažu o kojoj sam nekada toliko maštala. Kada radite po ceo dan, nemate vremena za šetnju ili trčanje po plaži, sem ako ne živite tik pored nje i ja često i zaboravim da je ovaj grad uopšte ima. Naravno, ne mogu da poreknem da me svaki put ostavi bez daha plavetnilo mora i pogled na grad i tek tada shvatim koliko sam srećna što ovde živim. Grad zaista obiluje mnoštvom turističkih atrakcija, divnim restoranima sa baštama u kojima možete uživati cele godine, brojnim diskotekama, prelepim mestima na moru koja se nalaze na svega pola sata od grada kao i ski stazama koja su opet relativno blizu. Dakle, slobodno mogu reći da je ovo jedan od idealnijih gradova za život u Evropi. Ono što nije toliko idealno je što je sve previše okrenuto turizmu i što se, iz godine u godinu, sve više otežava život lokalnom stanovništvu i grad sve više teži tome da postane preskup kao Pariz.

Kako si došla do ideje da pokreneš blog i kako je izgledalo sve na početku?

J: Uh, ideja da pokrenem blog već postoji duže vreme. Pre bloga My Sweet Mundo, u okviru mastera koji sam radila ovde, moja grupa je imala zajednički blog o putovanjima pod nazivom Travel Pills, tako da sam otprilike znala kako sve to funkcioniše. Problem je što zbog posla i obaveza, nikako nisam stizala da se posvetim sopstvenom blogu, tako da je pravi trenutak došao tek prošle godine. Onda je inspiracija sama došla, tada sam i malo više putovala pa su se ideje za postove same nizale. Što se recepata tiče i to je nekako krenulo samo, s tim što sam morala mnogo toga da naučim o fotografisanju hrane i editovanju fotografija. Ono što svi prvo primete na blogu su fotografije, tako da one moraju biti što bolje.

Pratim tvoje divne recepte i rekla bih da obožavaš čokoladu. Primetila sam da katkad pripremaš zdravu, domaću verziju čokolade, pa me zanima da li je čokolada bitan sastojak u tvojim receptima, uopšte u životu?

J: O da, čokolada je jedan od najvažnijih sastojaka mojih recepata, kao i mog života. Baš iz razloga što je toliko volim, počela sam da tražim zdravije opcije jer nije bilo šanse da je se odreknem J A, veruj mi, nekada sam mogla da pojedem skoro celu čokoladu od 300 grama, što nikako nije zdravo. J

Šta najviše voliš da praviš od poslastica i hoćeš nam otkriti omiljeni kolač/tortu?

J: Čini mi se da najčešće pravim domaću Nutelu i čokoladu jer su izuzetno jednostavne i brze, bukvalno uvek imam nešto slatko u frižideru. Za užinu na poslu obično pripremam neke štanglice ili energetske bombice, a omiljena torta mi je jedna za koju još uvek nisam objavila recept, a napravila sam je po uzoru na Snikers tortu koju sam nedavno probala u Amsterdamu.

Odlučila si da sve što napraviš podeliš sa ljudima koji prate tvoj blog. Koliko ti je vremena potrebno za jedan post?

J: Oduvek sam volela da pišem, a pošto vrlo često pripremam slatkiše, odlučila sam da oni budu bitan deo mog bloga, baš kao što su neizostavan deo mog života. A, ukoliko mogu nekome da pomognem da se zdravije hrani, nema veće satisfakcije za mene. Što se tiče postova, provodim zaista dosta vremena pripremajući ih. Sama priprema nije ni komplikovana ni duga, ali u poslednje vreme sam odlučila da uz svaki recept dodam i video recept tako da svaki slatkiš uključuje snimanje svakog koraka, editovanje videa, fotografisanje, obradu fotografija i naravno prevod na engleski i španski. Što se putopisa tiče, tu je takođe potrebno obraditi fotografije, izabrati one najbolje, obično su ti tekstovi mnogo duži i zahtevaju da neke podatke proveravam na internetu pre nego što ih podelim sa čitaocima. Ali, ja zaista uživam u svemu tome tako da mi ništa od toga nije teško.

Uzgred, prvu sledeću poslasticu sa tvog bloga koju ću praviti je italijanski tiramisu. No, zanima me kakav je veganski tiramisu jer znam da si probala?

J: Probala sam veganski tiramisu u veganskom restoranu i nikako mi se nije dopao zbog ogromne količine belog šećera koji ja ne koristim, a probala sam da napravimi sopstvenu verziju ovog kolača. Postoji nebrojeno mnogo recepata za italijanski tiramisu, a ja sam pokušala da napravim nešto što će ličiti na klasičan italijanski kolač a opet imati neki svoj šmek. I zaista ga obožavam.

Kad smo već kod Italije, utisci iz Rima?

J: Rim je neverovatan grad, poseban i neponovljiv, poseduje taj italijanski šarm. Na svakom koraku se susrećete sa ostacima starog Rima i, bez obzira na sve što sam ikada čitala ili u školi učila o Rimu,i dan danas mi je teško da poverujem da je taj grad pre dve hiljade godina imao preko milion stanovnika. Moram da spomenem da svi koji planiraju da posete Rim obavezno posete rimski Forum i Koloseum, to je zaista poseban doživljaj. Ali, s druge strane, mislim da je turistička poseta Rimu sasvim dovoljna jer smatram da je život tamo užasno haotičan i naporan.

Iz Rima skoknimo do Lisabona. Naravno, čuveni tramvaj broj 28 je jedan od simbola grada. Opiši nam kako je izgledala tvoja vožnja i razgledanje grada.

J: Lisabon je opet nešto potpuno drugačije. Dolazim iz Srbije u kojoj, budimo iskreni, gradovi nisu nešto posebno uređeni, svako malo čujemo da je sa neke zgrade otpala fasada, ali, uprkos svemu tome, stanje u kome se Lisabon trenutno nalazi ne znam kako bih opisala. Nekada neverovatno bogat grad danas je prepušten kiši i vetru jer je, rekli su mi ljudi iz Lisabona, protiv zakona srušiti te zgrade i onda ih ostavljaju da se same sruše kako bi mogli da na njihovom mestu grade druge. Što se tramvaja broj 28 tiče, u pitanju su jako simpatični tramvaji koji su saobraćali gradom dvadesetih godina prošlog veka. E sada, očekujete da će pored njih postojati na istoj liniji i malo veći i prostraniji tramvaji, ali ne. Tako da sama vožnja postaje malo mučna zbog nenormalne količine turista koji se guraju da uđu i bukvalno morate ući na prvoj stanici ukoliko uopšte želite da uđete. Naravno, lokalcima koji tu žive i moraju da koriste gradski prevoz je potpuno nemoguće da ih koriste iz prostog razloga što oni primaju otprilike 30 ljudi, a u svakom trenutku toliko se ljudi nađe na stanici. Nažalost, to je problem svih, ne tako uređenih i organizovanih zemalja, u kojima se poslednjih godina turizam toliko razvio, a one nisu potpuno spremne da se sa tim izbore. Uglavnom, ja i dan danas ne znam da kažem da li mi se Lisabon dopao ili ne, baš zbog tolikog kontrasta između nekadašnjeg bogatstva i siromaštva, ali definitivno smatram da ga treba posetiti makar jednom u životu i da je utisak koji ostavlja na posetioce izuzetno jak.

Bliži se leto, svi razmilšljamo o moru, o nekom dalekom ostrvu. Ne mogu da izostavim pitanje o Santoriniju. Kako je bilo?

J: Santorini je raj, najprostije rečeno. Postoji neka specijalna energija koju osetiš kada sa litice gledaš ka moru, zaista je teško objasniti taj mir koji u tom trenutku osetiš. Naravno, mnogi ljudi zamišljaju Santorini upravo kao sa razglednice, ali on je mnogo više od toga. Nažalost, Santorini je mnogo okrenut turizmu pa je, na primer, najpoznatije mesto, Oia, čiji je zalazak sunca čist marketing, toliko pretrpano turistima kad dođe vreme za zalazak, da bukvalno ljudi tamo stižu samo da bi videli taj zalazak, a ne da obiđu samo mesto. I onda imate sliku ljudi poređanih duž ivice litice koji tu stoje i po dva sata čekajući da sunce zađe, a po zalasku tapšu. Deluje neverovatno ali je tako. Definitivno ga smatram jednim od najčarobnijih mesta koje sam ikada posetila, naročito mesto po imenu Imerovigli u koje turisti toliko ne zalaze jer tu gotovo da nema kafića i restorana već se sastoji samo iz hotela pa je samim tim mnogo mirnije. Tu možete uživati u svoj toj lepoti.

Da li imaš sledeći grad gde bi volela da živiš i destinaciju koja je prva na spisku želja da posetiš?

J: Upravo razmišljam koji će biti sledeći grad u kome ću živeti, heheh.
Amsterdam me je oduševio i čini mi se da bi mi on baš prijao u nekoj bližoj budućnosti…
Imam toliko stvari na spisku želja, da ne znam odakle bih počela. Nekako kao sledeća destinacija nameće mi se Francuska, volela bih da posetim Nim, Avinjoni Monpelje i Cinqueterre u Italiji. Ovo bi bile sledeće destinacije zbog toga što su bliže Španiji, ali definitivno razmišljam i o nekim daljim destinacijama kada za to dođe trenutak.

Za sve one koji vole da putuju, da li imaš neke preporuke kako što jednostavnije&jeftinije da odu ne željene destinacije?

J: To je ono pitanje koje nas sve muči, kako putovati što jeftinije. Rekla bih da je trenutno najbolji trenutak da se negde otputuje jer ima toliko jeftinih letova na sve strane, prosto ne mogu da verujem da je moguće kupiti kartu za tako malo novaca. Naročito mi se čini da u Srbiji sada postoji puno agencija koje nude aranžmane za relativno malo novaca što ovde, na primer, ne postoji. Ryaniar je počeo da leti iz Niša i zaista ima neverovatno jeftine karte koje definitivno treba iskoristiti. Iskreno, ja nisam našla jeftinije ocpije za putovanje od onih koje nude neke naše agencije, ali kao student sam provodila leta učestvujući na međunarodnim volonterskim kampovima preko Mladih istraživača Srbije koji vam nude smeštaj i hranu, a na vama je da platite samo put. Provela sam godinu dana u Francuskoj radeći projekat u okviru Evropskog Volonterskog Servisa koji se takođe može naći na sajtu Mladih istraživača. Takođe, postoje opcije besplatnog smeštaja poput Couch Surfinga koji ja lično nisam koristila, ali znam ljude koji jesu i koji su imali potpuno pozitivna iskustva. Najčešće smeštaj tražim na Airbnb-ju ili Bookingu, a najpovoljnije karte gledam preko Sky Scanner-a ili često sama kombinujem preko različitih aviokompanija.

I za kraj našeg razgovora, šta je za tebe paketić predaha?

J: Paketić predaha je za mene neplanirani odlazak na putovanje, dobra knjiga koju ne ispuštam iz ruku dok je ne završim i neki slatkiš u kome uživam uz šolju kafe i dobru muziku.