Postoje ti neki dani kada nisam tu gde jesam. Odlutam. Šetam poljima punim lavande. Okrećem se oko sebe i uživam u mirisu dolina. Zadovoljstvo je. Prepustim se. Sve je mirišljavo oko mene i macaronsi su u boji lavande. I salonke. Zastanem, odmorim se u prirodnom sakrivenom kutku uz čašu dobrog vina. Pa, opet. U nedogled šetanja bez razmišljanja. Samo posmatram ljubičanstvo oko mene.
I dovoljno mi je... Da, zaista i više nego dovoljno...
I dovoljno mi je... Da, zaista i više nego dovoljno...
Do sledećeg posta,
Nataša :)) :*
